Бескрајни круг позоришта. У њему дијете.

Има ли идеалнијег појма и слике од круга?

Круг је важан. Све је у њему важно. Јер је заједно.

Такав круг је породица позоришта за дјецу. Позоришта из Србије, Словачке, позоришта из Хрватске, Бугарске, Пољске, Турске, Федерације БиХ, Словеније и Шпаније, са позориштем из Републике Српске чине круг. У нашем случају, круг једног Фестивала. Али није само о томе ријеч.

У нашем кругу су глумци, књижевници, сликари, пјесници, драмски писци, дизајнери, продуценти, фотографи.., повезани тетивама умјетности. А централна тачка у том кругу је дијете. Дјеца.

Зато је овај круг најважнији круг на планети.

Чинити за дјецу, због дјеце, дјеци… свети је то чин. Чист као суза радосница због тек рођеног дјетета, због дјетета које је проходало, проговорило, које се насмијало. А када се насмије дијете, насмијао се цијели свијет.

Али, и свијет је круг. Круг над круговима. И у том кругу свијета најрадоснија су дјеца. Колико свијет чини за дјецу? Какву стварност им пружа? Какву будућност? Мисли ли свијет на дијете? Види ли га у свом кругу?

Болна су ова питања, а ни одговори не би мање бољели.

Зато је важан још један круг. Круг породице.

У њему, свјесна оних питања о кругу свијета, породица својом снагом бдије над дјететом. Бори се за дијете. Без предаха, без умора, сваки дан, сваки дан… Даје, али и бира властите одговоре.

Е, тај круг је најважнији круг позоришта за дјецу. У нашем кругу говоре лутке, ходају облаци, вукови су од плиша, а срне од челика, вјетар не носи бродове, море не гута морнаре, птице и мачке се разумију, мјесец пјева успаванке, сунце освјетљава исправне путеве, има зима, нема хладноће, има љета, нема суше, јесени беру најзлатније плодове. Није то само машта. Ни имагинација. То је љубав, преданост, посвећеност и свијет какав би позоришта жељела да буде и онај највећи, круг свијета. Да никога не боли, да нема суза, да и мрвице нахране, а да добро и доброта, племенито и њежно увијек побиједи.

Живјело дијете! Живјеле породице! Живјело позориште!

Заокружимо!

Добро нам дошли на Фестивал!

* Наслов текста је инспирисан реченицама Милоша Црњанског, с почетка књиге „Сеобе“ „Бескрајни, плави круг. У њему, звезда.“

Љиљана Маринковић Лабовић