Драгана Илић за „Независне“: Смисао театра је да нас мијења и просвјећује
Представа „Тигрић Тика“ у режији Јована Царана најновије је остварење Дјечијег позоришта Републике Српске (ДП РС) предвиђено за малишане старије од три године.
Ријеч је о представи која је заснована на шлајфнама из стрипа, а партнер Дјечијем позоришту било је удружење „Девета димензија“, које већ годинама афирмише девету умјетност – стрип.
Комад изводи млади ансамбл који чине Јелена Глизијан, Александар Руњић, Никола Милаковић и Драгана Илић, а премијерно извођење за грађанство било је уприличено 21. септембра.
Драгана Илић је завршила Академију умјетности у Бањалуци и већ четврту годину је члан трупе ДП РС, а „Тигрић Тика“ јој је 11. премијера у овој кући.
„Ову предивну причу о стицању храбрости, о одрастању једног малог тигра, осмислио је у потпуности Јован Царан, који потписује текст, режију, сценографију, лутке и музику. Необична, али интересантна прича о тигрићу који остаје без својих шара, али који успијева да савлада све препреке како би их добио назад“, рекла је Илићева на почетку разговора за „Независне“.
Више о новој представи, поукама које комад носи и театру за дјецу млада глумица говорила је у интервјуу за наш лист.
НН: Шта најмлађа публика може да научи кроз ову представу? Ко је заправо тигрић Тика?
ИЛИЋ: Тика је наш јунак, инспирација и мотив за боље сутра. А наши најмлађи сигурна сам да ће то препознати, па и примијенити у свом одрастању. У томе и јесте смисао дјечијег театара и театра уопште, да нас мијења, просвјећује и буди у нама праве вриједности.
НН: Како је било радити на овом комаду, какви су Вас задаци сачекали?
ИЛИЋ: Често се дешава у дјечијем театру да сви играју све и тешко је издвојити само једну улогу, па тако и у овом случају, ми играмо дјецу, која отварајући стрипове стварају своју причу. Основни задатак је нарација, односно причање приче (у овом случају стрипа), али ту сам и лептир, мајмун, тигар и шта год затреба. Срећна сам што играм са колегама које су моја генерација и надам се да ћемо на сцену донијети нову енергију, освјежење, полет и радост игре.
НН: Представа је намијењена за малишане старије од три године. Колико је рад на оваквим представама другачији? Каквим техникама се служите да би и тако мала дјеца разумјела причу?
ИЛИЋ: Тако је, ово је представа за најмлађе и најслађе, а за њих је сваки рад племенит, посебно театарски. Свака представа је другачија и то је оно што је занимљиво када се бавите позориштем, игра, игра и само игра су примарна средства кад је у питању најмлађа публика.
НН: Тигрић Тика упућује се у авантуру да пронађе доктора Сову, који треба да излијечи његову маму. Како је тема болести мајке прилагођена најмлађој пу-блици?
ИЛИЋ: С обзиром на то да радимо за најмањи узраст, нисмо улазили превише у тему мамине болести, оно што смо жељели да прикажемо јесте проблем, као и његово рјешење. Мајка се убола на отровни трн биљке боли-боли, и ту је доктор Сова, који уз помоћ тигрића Тике долази на вријеме да спасе ситуацију.
НН: Режисеру Јовану Царану је ово друга представа коју поставља у ДП РС, а Вама је ово први пут да сарађујете. Како је текла сарадња и да ли сте задовољни резултатом?
ИЛИЋ: Тако је. Јован Царан је искусни редитељ и част је сарађивати с људима који су толике године у овом послу. Диван процес, занимљив концепт, иако смо млади, ова прича о нашем тигрићу све нас је вратила у дјетињство, гдје смо сви ми, читајући стрипове, маштали свој свијет. Позориште је показало храброст дајући прилику да четворо младих људи исприча ову причу. Тигрић је показао храброст, јер се изборио са свим недаћама и препрекама које су га снашле, а и ми смо показали храброст играјући овај комад. Радовао ме је цијели овај процес, јер без храбрости нема ни умјетности.
НН: Шта су Вам највећи изазови и одговорности при раду у театру за дјецу?
ИЛИЋ: Свака нова представа за мене је нови изазов, а уједно и одговорност. Шта год да радим, трудим се да се дајем максимално, јер ђеца траже потпуну присутност и давање себе у цијелости. Њихове реакцију су најбољи показатељи за то.
НН: Поред рада у Дјечијем позоришту Републике Српске, активни сте и у другим пројектима, поготово када је ријеч о родној Градишци. Колико су културни и позоришни пројекти значајни за мање средине?
ИЛИЋ: Градишка је мјесто не само одрастања, него и спознаје театра, мјесто којем на диван, позоришни начин, могу да узвратим за све оно што сам ја данас. Велику вриједност за таква мјеста има управо представа „Тигрић Тика“, која је мобилна и комплетна станује у једном коферу, што јој пружа могућност да путује од Градишке до Требиња, па и даље по цијелом свијету.