Душко Мазалица за „Независне“: Глума је и даље мој најсигурнији простор

НЕЗАВИСНЕ –   Душко Мазалица у протекле двије деценије добро је знано лице са бањалучке позоришне сцене и један од носилаца репертоара Дјечијег позоришта РС. У овој кући недавно се први пут представио и као редитељ.

Његова представа „Јаблан“, наиме, отворила је овогодишњи 20. Међународни фестивал позоришта за дјецу, који је још у току. Комад је рађен по мотивима приповијетке Петра Кочића, драматизацију текста написао је Милан Гајић, док Мазалица потписује режију, адаптацију текста, а у представи се појављује и као глумац. Након тек два извођења, претпремијерног и премијерног, а судећи по реакцијама дјеце и родитеља, млађе и старије публике, те по значају дјела Петра Кочића за ове крајеве, можемо констатовати да је ДП РС добило велику представу, која ће, надамо се, дуго бити на репертоару ове куће. О представи „Јаблан“ тим поводом за „Независне“ говорио је Мазалица.

НН: Ово је Ваша прва режија у Дјечијем позоришту РС, у којем годинама уназад носите репертоар. С тим у вези, колико је представа „Јаблан“ била значана за Вас на професионалном и личном плану?

МАЗАЛИЦА: Значи ми доста у развијању личне креативности. Много различитих искустава сам прошао и некако највише искуства сам стекао као глумац у дјечјим луткарским представама. Имам већ дуго времена жељу и да се искажем као творац неке идеје и реализатор.

НН: Колико сте имали посла радећи на самом тексту и шта можете рећи о њему? Познато је да је Милан Гајић драматизовао Кочићеву приповијетку, али и Ви потписујете адаптацију, да је текст потпомогнут другим приповијеткама Патра Кочића, Бранка Ћопића и Ђуре Дамјановића.

МАЗАЛИЦА: Милан и ја смо доста времена провели на припреми текста. Знао сам да је одличан текст један од кључних фактора за добру представу. Он је имао у циљу да створи јасну и чисту драмску форму, а мени је било интересантно да што више приближим материјал нашем ансамблу и да кроз сценски језик што више сачувамо приповједачки језик Петра Кочића. Заједнички мотив нам је био да урадимо представу у којој ћемо се сви ми препознати и која ће у основи представљати наш идентитет.

НН: Након претпремијерног и премијерног извођења реакције публике биле су одличне. Колико сте Ви задовољни и шта Вам је било најважније да пренесете на младу публику; од језика и духа Змијања, преко поуке, до забаве и смијеха?

МАЗАЛИЦА: Мени је било најважније да пренесемо љубав. Прије свега из приповијетке извире велика љубав младог Лује према Јаблану. Он, искрен, препун љубави у нашој представи спасава Марушку из раља њених родитеља који су на врху тог система у којем се све гледа кроз новац. Језик Петра Кочића је предиван, чист, а дух Змијања чврст, стасит и наравно да смо дали све од себе да кроз ту форму испричамо причу „Јаблан“. Кад је у питању доживљај збора и бодљавине бикова, то не може проћи без смијеха и забаве.

НН: Међународни фестивал позоришта за дјецу ове године доживио је 20. издање. Колико је култура Републике Српске добила овим фестивалом гледано из Ваше перспективе?

МАЗАЛИЦА: Дјечје луткарско позориште подстиче код дјеце да буду маштовита и постану стваралачке личности. Долазе врхунске представе из свијета и то је прави мали рај за дјецу и позоришне сладокусце. Е сад, са овим фестивалом већ 20 година траје то културно-умјетничко подстицање наше дјеце. Дјеца из публике која су била на првим фестивалима данас су већ завршила факултет и увелико раде. Фестивал је нарастао из стуба културне сцене РС у једно велико стабло дрвета са богатим крошњама чије плодове већ убирамо.

НН: Ансамбл ДП РС такође у Републику Српску донио је награде из многих земаља. У коликој мјери је константни и дугогодишњи успјех вашег ансамбла прекинула и пореметила пандемија?

МАЗАЛИЦА: Сигурно је прекинула један велики низ и значајно трајање на врху луткарске сцене југоисточне Европе. Међутим, све више вјерујем да ћемо се веома брзо вратити и бити још бољи, јачи и донијети још награда и признања.

НН: Да ли након овог успјешног искуства планирате нову режију и који су уопште Ваши планови везани за позориште?

МАЗАЛИЦА: Немам још ништа ново у плану за будућу режију, али нећу сигурно остати на овој. Глума је и даље мој најсигурнији простор у којем желим трајати.