Никола Милаковић за „Глас“: Пантомима и стрипови не заслужују заборав
– У мојој околини веома је мало људи који су чули за Марсоа и његов допринос уметности. На овај начин одајем неку врсту почасти у знак огромне љубави ка његовој уметности и сценском покрету. Мислим да велики уметник, као што је Марсо, то заиста заслужује – рекао је Милаковић.
ГЛАС: Ријеч је о невербалној монодрами што је несвакидашња појава у данашњим театрима и права ријекост, што говори податак да је изузетно мали број глумаца који се одлуче за овакву врсту жанра, јер сигурно није лак задатак за глумца држати пажњу 50 минута кроз виспрен сценски покрет. Занима ме колико је трајао сам процес и да ли су постојале неке специјалне припреме за сценски покрет?
МИЛАКОВИЋ: Било је изузетно занимљиво, изазовно, али и велико задовољство стварати овакву представу која изискује много физичке спреме, као и уметничке кондиције. Сам процес трајао је нешто више од две недеље, а ништа од овога не би било да није моје професорице сценског покрета Ренате Агостини која је утицала на мене да се оријентишем ка овом виду театра. Препознала је код мене за време студија ту изражајну способност сценског покрета и касније обликовала. Хвала јој на томе.
ГЛАС: Познато је да сте члан ансамбла Дјечијег позоришта Републике Српске које годинама постиже велике резултате и важи за једно од најбољих на Балкану. Свједочанство за то су многобројне награде које пристижу из разних дијелова свијета. У чему је тајна успјеха ДПРС?
МИЛАКОВИЋ: Заиста је част бити део једног таквог ансамбла који већ дуги низ година едукује најмлађу публику на најлепши могући начин и убира симпатије широм света. Мислим да је управо у томе и тајна, у колективу, колективној игри и разумевању како на пословном тако и на приватном пољу.
ГЛАС: Недавно сте имали премијеру са представом “Тигрић Тика” у режији Јована Царана, у којој играте заједно са Александром Руњићем, Драганом Илић и Јеленом Глизијан. О каквом је комаду ријеч и шта је то што ће малишане привући овој четрдесетпетоминутној авантури?
МИЛАКОВИЋ: Тако је, премијера је била у среду, 18. септембра, а представа је на репертоару од суботе, 21. септембра. Топло препоручујем и позивам све малишане да дођу и погледају представу. Стрипови нажалост излазе из моде, али кроз ову авантуру тигрића Тике враћамо их на стазе старе славе. Ово је једна прича о љубави, храбрости и неустрашивости.
ГЛАС: По чему ћете памтити ову представу и рад на њој?
МИЛАКОВИЋ: По предивној екипи са којом сам сарађивао.
ГЛАС: Ускоро почиње нова позоришна сезона и љубитељи позоришта с нестрпљењем ишчекују нове представе и премијере. Да ли радите на још неком позоришном пројекту изван пројеката у матичној кући ДПРС?
МИЛАКОВИЋ: Почиње сезона, заврћемо рукаве и стартујемо пуном паром. Очекујемо малишане на представама. Што се тиче ангажмана мимо ДПРС, за сада немам ништа договорено, али имам у плану да направим једну невербалну музичку представу са неколико колега.
Искуство
ГЛАС: Глумили сте у доста студентских филмова као и у неколико домаћих серија као што су “Кости”, “Кожа”, “Добро јутро, комшија” те “Кораци”. Каква искуства носите из те врсте посла и да ли имате у плану нека нова снимања на том пољу?
МИЛАКОВИЋ : Прво веће искуство када говоримо о свету филма било је на сету снимања серије “Кожа” где сам имао прилику да делим кадар са Кољом и Банетом Видаковићем. Част је гледати најбоље у послу и учити од њих. Носим са собом огромно искуство и захвалност на датој прилици. Тренутно радимо на припреми за филм “Џо” који ће бити дипломски филм Вука Рађена, студента четврте године филмске режије на АУБЛ.