Праизведба представе „Заборављена прича“ 22. маја у ДП РС
БАЊАЛУКА – Праизведба представе „Заборављена прича“ аутора Мине Перић и Андреја Боке, у Бокиној режији и продукцији Дјечијег позоришта Републике Српске (ДП РС), на великој сцени ове куће, заказана је за 22. мај у 18 часова, а комад је намијењен дјеци од три и више година старости.
У представи играју Никола Милаковић, Божана Бијелић, Зорана Шуман и Александар Руњић, а о каквом комаду је ријеч говорила је Љиљана Лабовић Маринковић, директорка Дјечијег позоришта Републике Српске.
„Пред нама је премијера ‘Заборављене приче’, у режији Андреја Боке, и биће то праизведба дивног, њежног текста који су заједно написали Мина Перић и Андреј Бока. Они су ту да посвједоче како је било срести се први пут са бањалучким ансамблом и први пут потписати своја ауторства у Дјечијем позоришту Републике Српске“, казала је Лабовић Маринковићева, додајући да је управа куће на чијем је челу ангажовала Андреја Боку након што је његова представа „Играј се са мном“, у изведби суботичког Дјечијег позоришта, прошле године у октобру освојила прву награду на 23. Међународном фестивалу позоришта за дјецу, управо у ДП РС.
Директорка националног театра за дјецу Републике Српске навела је да сценографију, костим и лутке „Заборављених прича“ потписује Сандра Никач, да је композитор Геза Кучера, док је сценски покрет и кореографију радила Рита Гоби.
„Ријеч је о представи у којој глумци својим покретима, емоцијама, својим тијелом и луткама које носе и у којима су, причају причу не изговоривши нити једну једину ријеч. Ријечи у ‘Заборављеним причама’, којих ћемо се сви ми заједно, кроз наратив наших дјетињстава, подсјетити, изговараће приповједач. Приповједачи причају приче, а тај приповједач је Душко Мазалица, чији ћемо глас слушати све вријеме представе, а дјечака који је заборавио бакину причу и глас тог дјечака ће тумачити Тодор Мазалица, син Душка Мазалице, тако да имамо један необичан генерацијски сусрет оца и сина кроз ову живу људску причу“, наводи Љиљана Лабовић Маринковић.
Андреј Бока похвалио је услове рада у ДП РС.
„Ово је мој први сусрет са Дјечијим позориштем Републике Српске и бањалучким ансамблом и морам да кажем да сам био јако пријатно изненађен односом према раду, не само глумаца, него и технике и саме управе. Таква посвећеност се ријетко виђа. Ово сад можда звучи као про форма, али стварно то мислим. Са драматуршкињом Мином Перић и раније сам разговарао како су ово идеални услови за рад у позоришту“, рекао је Бока.
Он је открио да је заједно са Душком Мазалицом установио да би тема представе требало да буде приповиједање.
„Шта је приповиједање у ери вјештачке интелигенције и технолошког развоја и како бисмо могли да се вратимо на стари принцип приповиједања, нека су од питања на које смо покушали да одговоримо у почетку. Онда сам размишљао о томе шта су мотиви причања приче и лако се створио мотив птице и јајета, те мотив дјечака који је волио да иде код баке. Бака је умрла и дјечак више није могао да се сјети прича које је она њему причала. То је основна премиса. Послије тога, када сам смислио основ приче, са Мином сам то разрадио. Она је написала текст који смо исто послије заједно дорађивали и мислим да смо добили јако добар основ за инсценацију“, појаснио је редитељ.
Мина Перић је рекла да је рад на овом тексту за њу био јако емотиван.
„Од тренутка када смо кренули да радимо Андреј зна колико сам плакала, а у ствари то није плакање због туге, то је сусрет са собом, са оним што носиш, што су ти предали у насљеђе, а то су приче. Када смо почели да разговарамо о томе ко су ликови ове приче, разговарали смо да ли је то бака, да ли је дека, а у ствари схватила сам да је приповједачко насљеђе, једно снажно женско насљеђе, јер су баке одувијек приповједачице куће. Оне чувају и породичну историју и приповједачку традицију. Уосталом знамо и да је Енхедуана, први аутор, односно прва ауторка која се потписала испод једне приче. Ми не знамо колико је она тад имала година, можда је чак била и бака у оно вријеме“, испричала је Мина Перић.
Додаје да су приче заправо оно по чему памтимо наше баке.
„Како смо развијали причу схватили смо да баке у неком тренутку оду од нас, да нестану, а да их ми морамо чувати. Било нам је важно да дјеца као поруку са којом ће изаћи са представе понесу ту идеју да је туга емоција као и свака друга у животу. Важно је научити да се са њом живи и да се она временом претвори у сету, па да се послије сете претвори и у љубав према сјећањима која имамо. Зато је наша ‘Заборављена прича’ у ствари једна радосна прича, о радосном поновном сусрету са баком кроз сјећање“, појаснила је Перићева.
Душко Мазалица, умјетнички директор ДП РС, рекао је да су Андреј Бока и он свесрдно подржали идеју Мине Перић да бака буде главни лик.
„Нас двојица као очеви имамо посебну пажњу и присутност са дјецом када је у питању приповиједање. Када смо се први пут чули, врло јасно и једноставно смо договорили да то треба да иде у том правцу. Али када је Мина Перић дошла, она је једноставно донијела ту причу о баки, која је много јача и много значајнија, поготово када се женско дијете роди, од мајкине мајке оно покупи највише јајних ћелија. Просто, природа је тако показала. Дакле, у генетском ДНК смислу знамо да и ствари што се тичу приповиједања и сазријевања долазе од бака“, закључио је Мазалица.
НЕЗАВИСНЕ НОВИНЕ