Представа „Био једном један лав“ сутра премијерно у Дјечијем позоришту Републике Српске
Директорица Дјечијег позоришта РС Љиљана Лабовић Маринковић истакла је, говорећи о комаду „Био једном један лав“ да је био велики изазов да се малишанима представи овако озбиљан умјетнички рукопис.
-Чињеница да се баш у Бањалуци прославља његов стоти рођендан, а да ће у Београду у исто вријеме, кад буде наша премијера, трајати промоција монографије о Душку Радовићу под називом „100“ велика је ствар. Дјеца ће, гледајући и слушајући оно што Душко Радовић кроз представу „Био једном један лав“ поручује, постати савременици безвременог ума и дјела Душка Радовића-казала је Лабовић Маринковић.
Додала је да је умјетнчки директор овог театра Душко Мазалица одлучивши се за рад на овој представи позвао Николу Бундала да режира, да би кроз разговор сазнао да Бундало истог дана кад и Душко Радовић слави рођендан, те да је то био добар знак.
-Посебно поштовање глумцима Ђорђу Јанковићу, Свјетлани Андрић и Зорани Шуман који су отвореног срца прихватили Николу Милаковића и Николу Бундала. Младост се сударила са зрелошћу створивши сјајан тандем. Овом представом, одлазећи у друге градове и државе, свједочићемо колико је важно имати у националном корпусу име интелектуалца какав је био Душко Радовић-додала је она.
Редитељ Никола Бундало казао је да је дијете овог театра, те да му је била велика част да ради у Дјечијем позоришту РС гдје је и заволио театар.
-Имао сам велику одговорност, јер први пут радим полулуткарску представу и то за дјецу, а ту је и јубилеј рођења Душка Радовића. Крајем октобра смо кренули у процес и захвалан сам екипи од које сам много научио. Надам се да је ово само почетак наше сарадње. Овај комад је занимљив спој студентског и професионалног приступа- рекао је Бундало.
Умјетнички директор Дјечијег позоришта РС и глумац Душко Мазалица нагласио је да је почаствован што ће овом представом одати почаст Душку Радовићу.
-За мене је то много више, ми ћемо овим да призовемо дух једног великог књижевника. Радовић је извођен код нас у позоришту често и ми смо као глумци одрасли на многим представама које је по његовим дјелима режирао покојни Ненад Бојић. Колико је Душко Радовић био слободан и велик књижевник показује и то да су га поједине књижевне структуре одбациле, а он је наставио да ради како је знао и умио. Живио је како је сам казао на свом острву писаћег стола-испричао је Мазалица.
Објаснио је да је је баш то разлог зашто се у овом театру игра Радовићев „Страшан лав“ под називом „Био једном један лав“.
-Овим називом алудирамо на то колико је Душко Радовић био с једне стране страшан, велик и чудесан књижевник, а с друге емотиван, сензуалан и стидљив. То је диван спој у којем је он стварао велика дјела-казао је Мазалица.
Глумица Зорана Шуман је додала да се, поред главног јунака Лава којег анимира Ђорђе Јанковић, у комаду појављује још много ликова.
-Представа је осмишљена тако да не захтијева специјалне техничке услове, лако је изводљива у салама гдје постоје минимални услови за извођење. Надам се да ћемо са овим комадом доћи до многих мјеста у Републици Српској да и други малишани, који немају прилику тако често да виде неку представу, уживају-казала је Шуман.
Млади глумац Никола Милаковић, којем је ово друга премијера под кровом Дјечијег позоришта РС, казао је да је ово за њега била велика част и привилегија, те да је много научио од старијих колега. Како је казао комад је аутентичан јер све настаје на сцени од лутака и музике до свјетла.
Глумица Свјетлана Андрић је истакла да у досадашњој каријери није имала прилику да на овакав начин приступи раду на некој представи.
-На сцени смо откривали шта бисмо требали и хтјели да створимо. Све је рађено интимно, фокусрани смо на суптилне и ситне елементе. Представа је без текста, пјесма је оквир којег се држимо и мислим да ћемо моћи да је покажемо широм наше земље и широм других земаља-поручила је она.
Ансамбл Дјечијег позоришта РС тренутно ради и на представи „Мала сирена“ чија је премијера заказана за 8. децембар.
СЦЕНОГРАФИЈА
Сценограф Берина Шушчевић је казала да је заједно са Петром Јоцић идејно рјешавала и сценографију и лутке.
-Рад смо свели на идеју да је пјесма цртеж, јер на крају се брише лав гумицом. Тако да смо сав естетски израз свели на то да буде приказан линијом. Оно што је било искушење и нама а и глумцима, је то да представа буде скоро у мраку а да лутке и сценографија свијетле. То је приличан експеримент, али јако сам задовољна цијелим процесом-рекла је она.