Представа „Три прасета“ сутра премијерно на сцени Дјечијег позоришта РС

Према ријечима директорице Дјечијег позоришта РС Љиљане Лабовић Маринковић ову представу важном чини чињеница да је бајка „Три прасета“ саставни дио дјетињства свих нас.

– “Три прасета“ су заиста најпоучнија бајка за дјецу, зато што од та три малишана учимо много о ономе шта нас све чека у животу, односно како пронаћи свој пут, колико је важно бити марљив, вриједан и својим рукама постићи оно што је најважније, што можемо да бранимо, али и да друге заштитимо и да пружимо уточиште и кров над главом онима који су невољи – објаснила је Лабовић Маринковић.

Додала је да иако кроз дјечији наратив ова бајка много говори и одраслима, подсјећајући нас на оно што је најважније у животу, а то је прије свега да смо добри људи.

Режисерка Брансилава Стефановић, која долази из Београда, истакла је да се након истраживања одлучила за књигу Енглеске народне бајке по Џозефу Џејкобсу.

– Не знам има ли позоришта које није радило „Три прасета“ и овде у Републици Српској је постављана више пута. Међутим, сви ти текстови рађени су по мотивима бајке „Три прасета“. Одлучила да се вратим најстаријој записаној верзији-објаснила је Стефановићева.

Додала је да је Џозеф Џејкобс неко ко би се могао описати као енглески Вук Стефановић Караџић или Доситеј Обрадовић.

– Бајке служе томе да у сигурном окружењу, уз пријатеље, уз родитеље, деца сретну будући страшни живот у коме не могу избећи оно што је пред њима, оне тешке и озбиљне тренутке. Живот који носи падове, поразе, суровост. Ако се прикаже нека лажна, шећерна бајка о томе како ће све бити лепо, и како је све на свету игра и песма, питање је какви ће та деца бити људи. Ако не знају да постоји нешто страшно. На нама је да то страшно уведемо на такав начин да пробудимо у деци осећање да то може да се победи-испричала је Стефановићева.

Додала је да је један дио аутентичне суровости из поменуте прабајке сачуван, те да је један дио модификован.

Сценографкиња Сандра Никач нагласила је да је имала креативну слободу током овог процеса, али и сјајан однос са редитељком и додала да је ово било невјероватно забавно искуство.

Овај комад спојио је глумце двије генерације, а малишани ће имати још једну представу на репертоару у којој ће уживати.

МУЗИКА

Композитор и диригент Душан В. Урошевић први пут ради са ансамблом Дјечијег позоришта РС, а како је казао будући да је ријеч о народној бајци сматрао је да и музички концепт треба да се ослања на нешто народу блиско.

– Идеја је била да звук на сцени, буде звук који се уживо ствара кроз покрет, кроз говор, кроз инструменте који су или скривени а некад и нескривени, те да се негде реферишемо на нешто што је као говорни хор. Такође, схватили смо да децу морамо да упознамои са народним стваралаштвом Крајине-казао је он.

Додао је да ће се током представе чути звук који није са сцене, а који се реферише на народно пјевање.