Представа „Црвенкапица“ премијерно одиграна у Дјечијем позоришту Републике Српске

Рађена је по мотивима истоимене бајке браће Грим и Шарла Пероа, а у драматизацији и режији руске режисерке Људмиле Федорове. Позната прича у новом руху била је занимљива за најмлађе гледаоце, који су салу испунили својим аплаузима и коментарима, који су се чули током трајања представе.

Највише смијеха и граје чуло се када су на сцени били бака и вук, а малишани су одушевљено аплаудирали уз сваку пјесму коју су глумци изводили у одређеним сценама.

У сат времена стала је прича о малој несташној дјевојчици, која са својим псићем пролази кроз шуму да болесној баки однесе кифлице с јабукама. Њена мајка, која је морала да остане код куће, упозорава је да не скреће са стазе, јер у шуми може да наиђе на опасног вука. Позната прича у неколико слика приказује тај пут кроз шуму, сусрет с вуком који је завара да је нешто што није и на крају његов одлазак код баке, гдје и бака и Црвенкапица бивају поједене.

Ова бајка, ипак, има срећан крај, вјероватно је зато тако и вољена, читана и оживљавана у позоришту те на крају баку и Црвенкапицу спасавају шумари.

Овај поучни комад намијењен је, прије свега, најмлађима да кроз сонгове, занимљиве лутке и игру на сцени прикаже важне поруке, а то је, на самом почетку, да је важно радити, а затим да дјеца треба да слушају своје родитеље и да пазе на свијет око нас, опрезно ходећи кад треба јер у њему постоје многе неприлике, страшни људи и у овом случају страшни вуци.

Иако је све поменуто поучно за све генерације нит која је такође важна, а која је провучена кроз ову представу јесте и постојање тренутка, тачније уживања и цијењења сваког тренутка којег имамо у животу.

Нова „Црвенкапица“ је као својеврсни омаж покојном глумцу Драгану Бањцу, а у представи играју Драгана Илић, Свјетлана Андрић, Александра Спасојевић, Зорана Шуман, Душко Мазалица, Александар Бланић и Никола Милаковић.

– У свакој земљи свијета најважније је дијете које мора знати лијепе ствари. Имала сам и душевну трему јер смо радили у име човјека којег више нема, а који је био дио овог тима, а и наша представа је заправо о животу, о љубави према животу у било којем облику и о томе да морамо живјети и веселити се. Такође, она показује да је живот сваког човјека битан и да никад не знаш кад ће бити крај те зато мораш уживати у сваком тренутку сада и овдје – рекла је режисерка Људмила Федорова, говорећи прије премијере о овој представи.

За лутке, костим и сценографију задужен је Андреј Запорошкиј, за музику Томислав Пехар, превод драматизације са руског потписује Даринка Петровић, а аутор сонгова је Јово Чулић.