Снежана Милидраг за „Глас“: Театар је кућа за добре људе

То је занимљива представа за нижи узраст. Јако је слатка представица. По оригиналној бајци, знате, Бранислава је замислила да нема музике и сонгова, у ствари наш диригент Душан Урошевић, који је радио музику, он је, знате, рекао занимљиву ствар, а то је, да је музика све, сваки звук и да не мора то да буде сада компонована пјесма.

Ова искусна глумица Дјечијег позоришта и врсна умјетница истиче да је ова представа занимљива била и због увођења пјесама из нашег краја.

– Занимљива је представа због увођења пјесама из овог краја не би ли се дјеца мало више упознала са нашом баштином, културом и традицијом. Наиме, у представи играм Наратора, неко који нас води кроз читаву бајку и причу и јако ми је лијепо што сам дио ове представе која је јако гледана!

ГЛАС: Постоји много адаптација овог ремек-дјела Џозефа Џејкобса, али када бисте на неки начин морали да урадите апологију Стефановићеве адаптације и због чега се она издваја од других, како би то изгледало у Вашим ријечима? 

МИЛИДРАГ: Ја сам то играла joш прије двадесет година у режији једног искусног редитеља попут  Антојука који је код нас радио неколико представа. Уосталом, то је било потпуно другачије од овог и мислим да се разликује ова адаптација управо због недостатка сонгова и због тог специфичног звука корака и једноставно зато што је то  испричано на један прилично другачији начин.

ГЛАС: Хтјели бисмо да се осврнемо на године прије него што сте запловили позоришним бродом Дјечијег позоришта РС..  Шта бисте могли да издвојите из тог пређашњег периода, односно по чему памтите вријеме проведено у Народном позоришту Ужице у којем сте оставили изузетан умјетнички траг? 

МИЛИДРАГ: То су биле за мене јако тешке године, знате и сами, рат, избјеглиштво, није било нимало лако, вјерујте. Тада сам дошла из Мостара у којем сам дуго играла у луткарском позоришту, а у тадашњем Ужицу није постојало дјечије позориште него су се дјечије представе приказивале у Народном, и ту је почео мој нови позоришни пут ако могу тако да кажем. Упркос том ратном вихору и несрећним временима, морам да кажем да ми је било лијепо, јер сам ипак била окружена са доста добрих људи који су на разне начине помагали и прихватали нас који смо били нови у том граду. Увијек се радо сјећам тих људи. Ма знате како, у позориштима је готово увијек исто, у позоришту живе добри људи!

ГЛАС: Да ли се сјећате можда неке представе из тог доба која је онако посебно урезана у Ваше сјећање? 

МИЛИДРАГ: Доста је тога било… Ево, сјећам се да смо радили Јуџина О’Нила, са дивном редитељком Лилијаном Ивановић. Додуше, играла сам ту неку малу слатку улогу, али насупрот томе и кад саберемо комплетан процес и тај крајњи резултат, заиста смо направили лијепу представу. Ето, то ми прво пада на ум. Има доста тога, али ко ће се сад свега сјетити (смијех).

ГЛАС: Кажите нам неколико ријечи о самим почецима у Мостару? 

МИЛИДРАГ: Почеци у Мостару су били заиста дивни и дирљиви. Знате, то је било доба Југославије када су долазили квалитетни редитељи са разних страна попут: Луке Паљетка, Едија Мајерона, Саше Јовановића  и да не набрајам даље. Много, много њих. То луткарско позориште је у том времену доста било награђивано и носим прегршт лијепих успомена.

ГЛАС: Која знања и искуства носите  из хваљеног пројекта „Јаблан“ у режији Душка Мазалице. Шта је то што нуди велики Петар Кочић глумцима и шта глумци проналазе у Кочићевим ријечима?

МИЛИДРАГ: Прво језик! Ако се ја питам. Тај феноменални језик. И увијек сам срећна што та наша дјеца могу да чују тај језик ! То је класика за сва времена. „Јаблан“ носи много поука и то је прекрасна прича коју смо радили са Душком, и тако је било лијепо, радили смо то некако другарски с много топлине и љубави. Укратко, могу рећи да је био другарски пројекат (смијех).

ГЛАС: Шта бисте издвојили из  огромног Кочићевог књижевног опуса? 

МИЛИДРАГ: Не знам. Тешко бих се сад одлучила. Можда његове пјесме. ‘Ајде, нека буду пјесме ! То је заиста нешто предивно.

ГЛАС: С обзиром на то да припадате умјетницима који нису баш дио егзибиционистичког хора који даноноћно бомбардује објавама кроз друштвене мреже те, чини нам се да Снежана Милидраг живи живот сасвим супротан од већине, далеко од медија и вреве самоистицања на мрежама.. Како изгледа Ваш свијет мимо сцене? 

МИЛИДРАГ: Шта да кажем на ово.. Ја стварно обожавам умјетност, ја сам прије свега конзумент. Дакле, умјетност и ван умјетности! Волим да се бавим књижевношћу, филмом, музиком. То је мој свијет!

ГЛАС: Када смо код књижевности, који је то писац којем се често враћате?

МИЛИДРАГ: Стално се враћам Достојевском. Човјек је одговорио на сва питања која муче душу човјекову. Нема се ту шта више причати (смијех)

ГЛАС: Цијели свој живот посветили сте позоришној умјетности и једна сте од ријетких глумица која је остала досљедна овој умјетности. Имали сте појављивања у серији „Хотел Балкан“, а такође сте гостовали  у хит серији „Добро јутро комшија“. Каква искуства носите са тих телевизијских сетова?

МИЛИДРАГ: Искрено, нисам у тим круговима и не познајем те људе, а да будем још искренија ако се може бити искрен у медијима, нисам то никад вољела, ипак сам ја глумица Дјечијег позоришта, ако ме схватате. Сад, да се вратим на ово питање од мало прије, заиста нисам нека особа која воли да се експонира и да буде популарна и све у том тону. Не! Ја просто волим позориште и тај живот у њему.

ГЛАС: Искусан сте професионалац, колико Вас је глума промијенила и шта Вам је донијела као особи на сцени и особи иза сцене?

МИЛИДРАГ: Глума ме није уопште промијенила и мислим да живим то што јесам. А шта ми је донијела ? Па то су људи! Срећна сам што сам радила са људима са којима сам имала сличне погледе на живот. Срећна сам што смо се увијек шалили и смијали. Срећна сам због тог заједништва да се направи лијепа представа. Наравно, пара никад није било довољно, али је зато смијеха и креативног рада било на све стране (смијех). Ето. Због тога сам срећна!

ГЛАС: Јасно је да код нас планирање није претјерано лак задатак, али шта се ново може очекивати од Вас као умјетника у сљедећем периоду?

МИЛИДРАГ: Па не знам, шта да вам кажем, ваљда ће бити још неког посла до пензије (смијех).

МАЛЕНОВ

ГЛАС: Радили сте често са режисером Славчом Маленовим? 

МИЛИДРАГ: Велики човјек и умјетник.  Знате, није сваки пут да рад личи на умјетност, али вјерујте када се ради са Славчом онда то увијек буде умјетност. Он је велики редитељ, заиста! Уз све то је благ човјек који је спреман увијек  и зна шта хоће током сваког процеса. Сигурно да је један од редитеља са којим глумац увијек осјећа лакоћу и питомост током читавог процеса.