МАЗАЛИЦА, ДУШКО, глумац (12. март 1977, Бања Лука). Уписао 1998. прву класу на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци, смјер за глуму, класа професора Јовице Павића, а дипломирао 2002. у класи професора Ненада Бојића. Мастер студије из креативне ФТВ продукције завршио на ФДУ, 2014. године, под менторством професора Фетија Даутовића. У ДПРС је суштински од 1994. године, у омладинском ансамблу, а статус првака ДПРС добио 2021. године. Гостовао у представама НПРС (Свети Георгије убива аждаху, Омер-паша Латас, На дну, Златно доба, Дервиш и смрт), као и у филмској продукцији Српске и Србије (Свети Георгије убива аждаху, Непријатељ). Био ангажован у ТВ серијама: Жене, људи и остали, Замало живот, Хотел Балкан, Немањићи – рађање Краљевине, Шарени свијет, Добро јутро комшија, Квизолог, Бар ТВ). Аутор филмова Школа на селу, Ах, што ћемо љубав крити, Старац и његов сан. Бави се педагошким радом у школи глуме Деа Ника. Ангажован на бањалучкој Академији умјетности као демонстратор на предмету Луткарство. Глумац снажне енергије са изванредним осјећајем за појединости и детаље, како у ликовима тако и у креирању односа са партнером. Глумац који живи то што игра. Од 2022. године свој умjетнички и креативни потенцијал реализује и као умјетнички директор ДПРС. Играо у представама: Гуливер у земљи лутака, Плава боја снијега (1996. и 2001), Родољупци (1996. и 2000), Поход на мјесец, Успавана лепотица, Зимска бајка, Разбојник Кађа и принцеза Нађа, Тужни принц, Школа за кловнове, Мајстор и Маргарита (2000. и 2005), Постојани оловни војник, Капетан Џон Пиплфокс, Сњежна краљица, Принцезин осмијех, Чаробна фрула, Баш-Челик, Пинокио, Метро (Приче из бијелог свијета), Петар Пан, Дон Кихот, Принцеза на зрну грашка, Биберче, Чаробњак из Оза, Живот је опака навика (2012), Љепотица и звијер, Плава птица, Алиса, Племенити Хахај и страшни Хехеј, Књига о џунгли, Гуливер у земљи Лилипутанаца, Одисеј – Сан о повратку, Кочоперитис, Мачак у чизмама, Ивица и Марица, Орлови рано лете, Украдени принц и изгубљена принцеза, Медвједић Тимотеј, Пећа и вук, Ноћ у Мерлиновом замку, Вук са мирисом бобица, Јаблан, Седам гавранова, Коњић Грбоњић, Црвенкапица.
Мазалица Душко
Најбоље што може неко да има на послу је да ради оно што воли и да је окружен људима који су у истој ситуацији. Још ако је у том послу игра главно средство и то све радимо за дјецу онда не постоје границе у личним могућностима и колективним остварењима. Путеви на разне међународне фестивале су почели да буду саставни дио живота и посла а мисија много већа од онога што можемо спознати и осјетити. Представе и улоге постају бића која утичу, не само на духовни живот публике, него и на наше животе. Снови се претварају у реалност, а реалност у којој живимо постаје богатија за нове духовне вриједности.
Биографија
Признања и награде
- Награда за најбољу мушку улогу у представи Тужни принц, Предрага Бјелошевића за улогу сјенке тужног принца на међународном фестивалу за дјецу Котор 1998. године
- Награду за најбољу мушку улогу на фестивалу „Кочићева српска сцена“ Приједор у представи Љубавник, Харолда Пинтера за улогу Ричарда.
- Награда за најбољу мушку улогу на фестивалу у Суботици за лик Пекића у представи Пекићева трака: дневник душе
- Награда за најбољу мушку улогу (заједно са Слободаном Перишићем) на фестивалу у Бугојну у представи Тужни принц, Предрага Бјелошевића за улогу сјенке тужног принца.
- Мостарска лиска за улогу грофа у представи Грбавац, УДУС
- Награда за најбољу мушку улогу на фестивалу у Бугојну у представи Одисеј – сан о повратку за улогу Одисеја.
- Награда за најбољу мушку улогу на фестивалу „Звездариште“ у представи Одисеј – сан о повратку за улогу Одисеја.
- Награда глумца вечери на Виминацијум фесту у Пожаревцу за улогу Одисеја у истоименој представи.
Галерија
