Саша Терзић je рођен у Сарајеву 10. јануара, 1965. године.
Своју умјетничку биографију подијелио je у три дјела: аматерску, полупрофесионалну и професионалну.
У умјетности се први пут појављује са двадесетак година, као писац радио игре за дјецу „Мјесечев јахач“, снимљеној у продукцији радио Сарајева у режији Дијане Голубовић.
Глумачке почетке остварио је у КУД-у ,,Иво Лола Рибар“ из Сарајева, у Театру Лола, гдје је и
Из тог времена издвајају се два глумачка остварења: Браћа Чапек „Из живота инсеката.“ (лик Скитница) у режији Димитрија Станишића, и представа „Аутобус“ Станислава Стратијева (лик Муж) у режији Виолете Џолеве Зупчевић. ( Представа је проглашена побједничком на Фестивалу аматерских позоришта БиХ у Бугојну 91.године.)
У рату, на Илиџи ’94. год формирао је позориште „Око“ при Соколском друштву Сердар Јанко Вукотић. Режира и глуми у Нушићевој једночинки „Два лопова“ и постаје члан Сарајевске српске сцене. Један је од оснивача Дјечијег позоришта формираног на Илиџи ’94. године у коме су се, прије егзодуса, десиле двије премијере:
Александра Давидецку,представа „Игра“ (лик Мачак Шицко), ’94. године у режији Мирослава Марковића Банета и монопредстава „Све(т) са собом носим“ чији је комплетан аутор, и са којом се премијерно појављује ’95. године у Хаџићима на првом Фестивалу монодрама Српске.
Тада и постаје продуцент-организатор у Срна фесту, Републичкој установи за културу.
Послије Дејтонског споразума долази у Бањалуку у Крајишко дјечије позориште које временом мијења назив у Дјечије позориште Републике Српске и од тада остаје стални чалан ансамбла, свјестан да његово умјетничко биће баш ту и припада.
Уз подршку Министарства за науку и културу у Влади РС и ДПРС-а, одлази у Нови Сад у тек основани Луткарски студио „Анима“, први такве врсте на просторима бивше Југославије, гдје стиче звање луткарски редитељ. Као дипломско дјело режирао је у матичној кући ’99. године представу „Краљ Мидас“ по тексту Бранка Брђанина Бајовића.
У Дјечијем позоришту Републике српске од ’96. године до данас бројне су муглумачке улоге, а њему најважније и најдражесу:
- Љубивоје Ршумовић, „Успавана љепотица“ (драмски лик – Витез таме гавран Гаврило), у режији Луке Кецмана.
- Фридрих Карл Ваецутер, „Школа за кловнове“ (драмски лик – Професор кловнова), у режији Предрага Панића.
- Ранко Павловић „Принц од бијелог лука“, (анимација – Вампир Зубан) у режији Луке Кецмана. / Михаил Булгаков „Мајстор и Маргарита“ (драмски лик – Воланд) у режији Славча Маленова
- Личезар Стефанов, “Била три прасета“ (драмски лик – Власник посластичарнице господин Јован, а послије анимација маске Вука), у режији Јарослава Антоњука.
- Карел Чапек „Аждаја из Војтешке улице“ (драмско – аниматорски – више ликова) у режији Славча Маленова.
- Ханс Кристијан Андерсен „Постојани оловни војник“, (анимација – више ликова) у режији Алексеја Љељавског.
- Предраг Бјелошевић „Вук и седам јарића у музеју бајки“ (драмски лик – Власник позоришта, анимација – лутка вука) у режији Бисерке Колевске и Предрага Бјелошевића.
- Марк Твен „Том Сојер“ (драмски лик – скитница Маф) у режији Југа Радивојевића.
- Карло Колоди „ Пинокио“ (драмски лик – Ватрогутач и анимација – лутка Фитиљка) у режији Славча Маленова.
- „Одисеј – сан о повратку“ ( анимација Киклопа) у режији Бисерке Колевске.
- Бранко Ћопић „Орлови рано лете“ (драмски лик – Пољар Лијан) у режији Југа Радивојевића…
Снимио је и 24. епизоде серијала за дјецу на РТРС-у „Благоје у свијету играчака“.
Формирао је „Луткајуће позориште“ које дјелује при Удружењу драмских умјетника Републике Српске са жељом да буде луткарско и путујуће. У њему су се десиле, за сада, двије премијер: Јиржи Штреда „Вријеме за Бајку“ (драмски лик Чика Бајке и анимација више лутака и маски) у режији Мирослава Марковића Банета и његова ауторска представа „Мама, Тата и Ја!“
Живи уприрођено, у бањи Слатини између Лакташа и Бањалуке.
