Заборављена прича

Ријеч редитеља

У претходних неколико месеци моја млађа ћерка која има четири године често је тражила да спава код баке. Мислио сам да воли тамо да спава зато што јој бака дозвољава да чим се пробуди попије какао млеко, или зато што јој да нешто слатко да поједе пре доручка. Једном нисам одолео и питао сам је: „Зашто толико волиш да спаваш код баке?“ А она је рекла: „Зато што ми бака свако вече прича приче.“ Испоставило се да бака прича све док унука не заспи. Њен одговор ме је разнежио и схватио сам колико су се њих две кроз те приче повезале и да су створиле свој мали свет који, поред измишљених јунака, настањују само још унука и бака. У том смо тренутку већ увелико развијали материјал ове представе, а ја сам осетио као да ме је та прича с разлогом баш сада дозвала себи да је испричам.