Zaboravljena priča

Riječ reditelja

U prethodnih nekoliko meseci moja mlađa ćerka koja ima četiri godine često je tražila da spava kod bake. Mislio sam da voli tamo da spava zato što joj baka dozvoljava da čim se probudi popije kakao mleko, ili zato što joj da nešto slatko da pojede pre doručka. Jednom nisam odoleo i pitao sam je: „Zašto toliko voliš da spavaš kod bake?“ A ona je rekla: „Zato što mi baka svako veče priča priče.“ Ispostavilo se da baka priča sve dok unuka ne zaspi. Njen odgovor me je raznežio i shvatio sam koliko su se njih dve kroz te priče povezale i da su stvorile svoj mali svet koji, pored izmišljenih junaka, nastanjuju samo još unuka i baka. U tom smo trenutku već uveliko razvijali materijal ove predstave, a ja sam osetio kao da me je ta priča s razlogom baš sada dozvala sebi da je ispričam.