Јунак у трегерима

Ријеч редитеља

Која добра приповјест о нашим и туђим величинама, о нашим и туђим слабостима, о свијету који је извитоперен и као испао из зглобова. Цијела метафора, симболика приче сажета је већ у тим, и дјеци и нама, добро познатим животињама, и у њиховом претпостављивом понашању: у оданом псићу који срља „у храброст“ и у гласним, преглесним, глупим, преглупим кокошкама које не виде даље од властитог носа, то јест кљуна. Сва идејност и смисао пружен је већ у самом одабиру околиша и у њиховим актерима. Мали псић и велике кокоши: два симбола наших карактера. Ненаметљиво, чисто, а емотивно и пријемчиво. Искуствено! Једноставност, јасна линија овакве приче, без много заобилажења и сувишног тумачења, точан одабир типова и карактера, идеални су за форму луткарске представе: радња која се одвија сама од себе, а садржај оставља времена за сцену, за казалиште, за детаљ и за фину луткарску игру.

Дубравко Тројанац