Кућа времена

Ријеч редитеља

Постављање романа на сцену увијек носи изазове. Док роман допушта унутрашње монологе, описе мисли и осјећања, позориште тражи да се све то изрази физичким активним сценским догађањем. Свака адаптација подразумијева избор – шта задржати, шта преобликовати, како атмосферу и ритам текста пренијети на сцену, а да при том прича остане аутентична и жива. Посебан изазов је био да се пренесе сложеност ликова и њихових односа на начин који ће бити динамичан и близак публици. Kућа времена бави се вјечном темом генерацијског јаза – неразумијевања, неспоразума, али и љубави која повезује старије и млађе генерације.

Радећи ову представу, преиспитивао сам и себе – колико сам стрпљив, шта истински желим и како се носим с временом које је потребно да ствари сазрију. Свјестан сам да су многе важне ствари у мом животу захтијевале вријеме, а опет, не могу да не осјетим нестрпљење када размишљам о ономе што долази. Док сам гледао унапријед, чинило ми се да чекање траје вјечно, али сада, осврћући се уназад, све то вријеме изгледа као трен. Ова представа ме научила да прихватим тај парадокс – да цијеним тренутак у којем се налазим, али и да не престанем сањати о ономе што долази.

Ову представу смо стварали с вјером, љубављу и надом. Нека ово буде сусрет у којем ће се и дјеца и родитељи препознати, насмијати, а можда и замислити. Надамо се да ће ова прича подстаћи и дјецу и родитеље да се погледају из нове перспективе, да разговарају и пронађу заједнички језик, јер, на крају, сви дијелимо исто вријеме – само га другачије осјећамо.

Добро дошли у Kућу времена!

Никола Бундало