Дјечије позориште у селекцији Звездаришта
Од 40 представа колико их је кандидовано за овогодишњи, 18. Дечји позоришни Фестивал Позориште Звездариште, селектор Жељко Хубач је одабрао 12 театара, међу којима је и Дјечије позориште Републике Српске.
Представа „Био једном један лав“, Душка Радовића, у режији Николе Бундала учествује у такмичарском програму Звездаришта, које од 22. до 26. маја траје у Београду.
У конкуренцији су и представе: „Хајди“ у режији Ђурђе Тешић, Позориште „Бошко Буха“, Београд, „Недостајање“, у режији Николе Завишића, Позориште лутака Ниш, „Девојчица са шибицама“, у режији Соње Петровић, Позориште младих, Нови Сад, „Снежна краљица“, у режији Дамјана Kецојевића, Мало позориште „Душко Радовић“, Београд, „Кафе Kраљевство“, у режији Вање Јовановић, Kазалиште лутака Задар, „Луда шума“, у режији Петера Kуса, Завод Kускус, Љубљана, „Ја сам Акико“ у режији Миље Мазарак, копродукција Kултурног центра Панчево и Фестивала еколошког позоришта за децу и младе, „Бесна глиста“, у режији Милоша Јагодића, Позориштанце Пуж, Београд, „Бамби“, у режији Јакуба Максимова, Позориште за децу и младе, Kрагујевац, „Аска и вук“, у режији Оливере Викторовић, Пан театар, Београд и „Бајка о зачараној лепотици“ у режији Славча Маленова, Позориште лутака „Пинокио“, Земун.
У извјештају селектора Жељка Хубача, под мотом фестивала „Препознај своју звезду“ се наводи:
„С обзиром на озбиљне продукцијске проблеме кроз које пролази већина театара у региону, позориште намењено деци и младима и даље показује необичну врсту виталности, која се у овогодишњој понуди понајбоље еманира кроз неколико храбрих естетских искорака пре свега младих ауторки и аутора, али и неких већ потврђених средње генерације, искорака који указују на велику уметничку амбицију која је, пак, заснована на препознавању естетских гибања у театру за децу и младе на ширем, европском простору. Занимљиво је да су поменути искораци у овој селекцији највидљивији у представама камернијих форми, у којима је ауторска инвентивност у задатој тескоби простора (која на семантичком плану у ово време свеопште отуђености посебно добија на значењу) до те мере катарзично универзална да кореспондира са животним искуствима публике најразличитијег узраста. А представе које се без конзервативних скрупула баве проблемима одрастања и које на естетском и дидактичком плану побуђују емоције и сваковрсну радозналост и деце и оних који ту децу доводе у театар, важне су не само као неспорно квалитетна уметничка дела.
Наравно, селекција детектује и паралелни ток који постоји у регионалној позоришној продукцији (који је у пракси уствари доминантан у односу на горе поменути) а то су представе које, на различитим нивоима перцепције потреба најмлађе публике, изоштрену и питку драмску акцију надопуњују заводљивом драмском атракцијом, веселе игре које подучавају врлини, а које, захваљујући пре свега глумачком шарму и занатској вештини аутора, творе складну уметничку целину. Без увида и у тај ток, овогодишње 18. Позориште Звездариште не би било тачно огледало стварности у којој театри за децу и младе покушавају да опстану у временима која за опстанак траже сваковрсну естетску поливалентност.“