Комеморација поводом изненадне смрти глумца Драгана Бањца: Био витез умјетности за дјецу
Директорица ДПРС Љиљана Лабовић Маринковић на комеморацији је саопштила да се ансамбл заувијек опрашта од пријатеља, глумца и витеза умјетности за дјецу.
– Свака ријеч је мало, јер сјећања је превише. Знамо како је било са Драганом Бањцем, али не знамо како ће бити без њега. Колико дуго ће сваки долазак у позориште, путовање, свака проба и премијера бити тужни, хладни и празни јер њега нема. Ово позориште има 67 година и под његовим заставама умјетности трајале су многе генерације и каријере, многима је долазио крај, одлазили су у пензију, многи су давно преминули, али ова генерација која данас игра није заслужила да се тако рано суочава са смрћу једног члана ансамбла, да испраћа овако младог човјека, свог пријатеља, глумца. Зато и јесмо затечени – рекла је Лабовић Маринковић.
Нагласила је да није у реду што испраћамо Драганових 47 година.
На комеморацији је говорио и професор Лука Кецман који је истакао да је Драгану Бањцу остао дужан одговоре на питања о којима су некад разговарали.
– Све је садржано у истини и добороти коју си носио у себи од рођења, и којом си разоружавао и највеће мргуде. Твоја доброта је била зачињена истином која те је мучила, изједала, горела великим пламеном, а ти је гасио течношћу различитог порекла. Тражио си одговор на питање како да живи човек у овом поквареном свету. Сада ти кажем да си знао одговор и да си га живео. Сваки твој чин реч и осећај дисао је вечним смислом доказујући сваком да има право на живот достојан себе – испричао је он.
Нагласио је да је Бањац волио без остатка, силно и понекад неспретно, те да је волио глуму и позориште од дјетињства до вјечности.
– Ушао си у позориште као дечак, сада се исписујеш из њега са истим оним погледом радозналог дечака препуног страха, са мањком самопоуздања али са огромном страшћу да се полети до неслућених висина. Да ли си их освојио? О да итекако, чак и онда када си изговорио чувену сентенцу „Ничија није до горје зорјела“. Публика је све разумела а ми смо се колегијално смејуљили, јер је тако нормално у позоришту-казао је Кецман.
Испричао је да је Бањац играо за сву дјецу свијета сањајући да заигра за своју Анастасију.
– И заиграо си. Сада те молим да разиграш у тим срећнијим просторима све оне великане који те дочекују. Дајте ми срце пуно љубави као што је било Бањчево па ћу преобразити планету – поручио је Кецман.
Бањац је сахрањен на Ребровачком гробљу у Бањалуци.
Биографија
Драган Бањац рођен је 1975. године у Бањалуци. Академију умјетности је завршио у класи професора Ненада Бојића. Од 1998. био је члан ансамбла Дјечијег позоришта РС. Играо је у представама „Јежева кућица“, Три прасета“, „Пећа и вук“ и многим другим увесељавајући нaјмлађа лица.