Међународни фестивал позоришта за дјецу: Гран при представи „Желим да будем нормалан“

БАЊАЛУКА – Гран при 24. Међународног фестивала позоришта за дјецу, који је у Дјечијем позоришу Републике Српске одржан од 5. до 11. октобра, додијељен је представи „Желим да будем нормалан“ Дечијег позоришта Суботица.

Жири, који је радио у саставу драматург Жељко Хубач, глумица Свјетлана Андрић и редитељ Бранислава Стефановић, у образложењу наводи да ову узбудљиву представу краси складна и уједначена игра цијелог ансамбла, надахнута, инвентивна и промишљена режија.

„У овој представи се изузетно водило рачуна о знаковитости сценског простора, посебно на плану дизајна свјетла, а дизајн звука је употпуњавао константно вибрантну сценску атмосферу. Комплексан на семантичком, а посебно на идејном плану, квалитетно написан драмски текст, глумци су изнијели на сцену у прецизно формираном темпу, који је у сталним измјенама ритма градирао ка катарзичном крају, који пак идеју тражења љепоте у срцу чини савременом, узбудљивом, опомињућом и снажном на сваком плану перцепције представе“, став је жирија.

Поред главне, жири је додијелио и награду за најбољу режију, која је припала Александру Николићу за представу „Бајка о тихом принцу и тужној принцези“ Малог позоришта „Душко Радовић“ Београд.

„Глумачка игра и разумијевање жанра на граници степапа и брехтовски онеобичавајуће двострукости лика глумац/човјек вс. глумац/лутка чини театарску срж ‘Тихог принца…’. Редитељски поступак Александра Николића саткан је од контраста који се на први поглед не уочава: двије линије које се равноправно сијеку, маштовита анимација лутке и свих објеката који чине свијет ове бајке с једне, и линија глумца који нам ову причу прича с друге стране“, стоји у образложењу жирија.

Пет равноправних глумачких награда отпутовало је у Бугарску, Србију, Румунију и Шпанију.

„Глумачка награда се дођељује Радинели Тотевој за улоге у представи ‘Сњежана’ Државног луткарског позоришта Русе, Бугарска. Неспорне глумачке способности Радинеле Тотеве, које су кроз добар едукативни процес израсле у вјештину сценске увјерљивости, красе ову младу глумицу, која ће, надамо се, израсти у времену пред њом, наводи жири.

Глумац Марко Вујевић такође је награђен за улогу Рудолфа у представи „Желим да будем нормалан“, Дечијег позоришта Суботица, Србија.

„Марко Вујевић увјерљиво и ‘у једном даху’ игра лик Рудолфа, на начин да широким дијапазоном глумачких и многих других сценских релевантних средстава води публику од комичког ефекта до мелодрамског ганућа и назад, емпатирајући емоције широког дијапазона. Овом приликом бисмо жељели да истакнемо да он у својој одличној глумачкој креацији показује и изузетну посвећеност колективној игри, поштујући цјелину, што је значајна театарска вриједност“, појаснио је жири своју одлуку.

Глумачка награда додијељена је и Младену Вуковићу за улоге у представи „Бајка о тихом принцу и тужној принцези“, Малог позоришта „Душко Радовић“ Београд, Србија.

„Ријетко када се дешава да један глумац у свом сценском изразу покаже тако велики емотивни спектар који је до у детаљ саобразан са јасно формулисаним редитељским поступком, те да иначе прецизну драмску акцију својим глумачким потенцијалима значајно унаприједи на плану драмске атракције. Од почетка до краја представе Младен Вуковић показује континуирану глумачку дисциплину која ову представу доводи на разину изузетно квалитетног умјетничког дјела“, објашњава жири своју одлуку.

Глумачку награду добила је и Доротја Балог за улогу Мравље краљице у представи „Занимљива чињеница“, Луткарског позоришта „Пак“ Клуж-Напока, Румунија.

„Доротја Балог веома вјешто користи свој несумњиви глумачки дар на плану анимације лутке. У редитељском поступку који од глумца тражи да технику вођења лутке надогради свим аспектима глумачке игре, Доротја је пронашла особену равнотежу у сценском изразу која врло увјерљиво преноси емоције са глумчевог лица на лутку, али и обратно“, наведено је даље у образложењу.

И Марија Андрес добитница је глумачке награде за улоге у представи „Њежно“, Театра „Марија Андрес“ Алдаиа, Шпанија.

„Једноставност у сценском изразу и способност да дискретним средствима јасно испољи ауторски став значајни су за квалитет комплексне глумачке игре Марије Андрес, која припада оном типу глумаца који свој волуминозан распон средстава настоји да на сцени испољи увијек ненаметљиво, суздржано, а увјерљиво“, став је жирија о игри Андресове.

Награда „Драган Бањац“ за најкомичнију глумачку игру додијељена је Ислуру Минкејеву за улогу Патка у представи „Патка сивовратка“, Државног академског позоришта лутака „Екијат“ Казањ, Татарстан.

„Вјештом глумцу је потребан сасвим мали простор да ефектно искористи могућност жанра. Важно је за цјелину да он у тој креацији води рачуна да не баруши структуру представе, што је Ислур Минкејев успио, подаривши притом публици задовољство уживања у особеном комичком дару“, навео је жири.

Додијељене су и специјалне награде – Рити Гоби, за представу „Авантуре облачења“ Театра „Гоби Денс“ Будимпешта, Мађарска, Имелди Вереш за улогу мишице Грете у представи „Желим да будем нормална“, Дечије позориште Суботица, Србија, Мојци Шпик и Тадеју Пишеку за партнерску игру у представи „Паднем ја, скочиш ти“, Театар „Институт Годо“ Љубљана, Словенија, те представи „У земљи сумрака“ Позоришта лутака „Титут“ Стокхолм, Шведска, за умјетнички релевантан друштвени ангажман.

Награда за музику додијељена је Сафоури Сафави за представу „У земљи сумрака“, Позоришта лутака „Титут“ Стокхолм, Шведска.

„Од звукова измаштаних у соби једног ђечака створена је музика ове њежне приче која говори о снази дјечије маште. Користећи компоновану снимљену музику, глумце који, у избалансираном миксу уживо пјевају, креирају фоли-ефекте, користе реверберацију и елементе сценографије као перкусионистичке инструменте дизајн звука ове њежне приче подстиче и развија дјечију машту“, наводи жири.

Награда за најбољу сценографију додијељена је Љубену Генову, Тањи и Георги Пашеву за представу „Сњежана“, Државног луткарског позоришта Русе, Бугарска.

„Лако је рећи, али је тешко створити сценографију која није само слика и чија се својства не исцрпљују у визуелној равни. Мишљење простором (дефиниција суштине сценографског умијећа) издвојило је ову представу од многих које су визуелно и богатије и развијеније, и на први поглед можда примамљивије. Али, простор у ‘Сњежани’ говори језиком цјеловитог драмског поступка, који у функцији и ритма и времена и жанра ове путујуће пучке бајке ствара увјерљиву цјелину“, закључује жири.

У оквиру такмичарског програма 24. издања Међународног фестивала позоришта за дјецу, публика и жири гледали су 12 представа из позоришта 11 земаља: Татарстана (републике у саставу Руске Федерације), Мађарске, Белгије, Португала, Шпаније, Србије, Румуније, Француске, Словеније, Бугарске и Шведске.

Фестивал је затворила представа „Заборављена прича“ Дјечијег позоришта Републике Српске.