Доживљаји мачка Тоше

Узраст: 4+, Трајање: 52 мин
Термини: Недјеља 10. новембар у 11.00 часова и недјеља 01. децембар у 11.00 часова
dozivljaji macka tose

Драматизација, режија, сценографија и дизајн свјетла:  Александар Пејаковић
Костими: Јелена Савић
Сликар извођач: Берина Шушчевић
Идејно рјешење лутке мачка Тоше: Јефимија Коцић
Пластика мачка Тоше: Бојан Микулић
Лутке и маске: Зоран Бјелошевић
Музика и корепетиција: Мирослав Јањанин
Аранжман и продукција: Момир Никић
Графички дизајн: Ана Васић
Сценски покрет и кореографија: Миљка Брђанин
Сценске игре: Рената Агостини
Асистент луткара: Васко Јорданов
Инспицијент: Милан Џида
Организатор: Драшка Деспенић
Свјетло: Срђан Маринковић
Тон: Борис Бијелић
Декоратер: Вид Милетић
Израда декора и крупне реквизите: Радослав Полић и Бранислав Кнежевић
Конструктор сценографске макете: Никола Кнезар
Конструктор сценографије: Радослав Полић
Конструктор сценског простора: Бранислав Кнежевић
Тонска обрада звучних ефеката: Борис Бијелић
Електро радови: Ђорђе Штркић
Кројачки радови на костимима: Љиљана Шиниковић и Јелена Савић
Кројачки радови на луткама: Даница Недић и Љиљана Шиниковић
Тапетар: Вид Милетић
Ручни вез: Јелена Савић
Плетиља: Борка Терзић
Израда ситне реквизите и каширање: Зоран Бјелошевић и Васко Јорданов

Играју

Опис

Суочавајући се са задатком драматизације за луткарску представу, сјетио сам се давно записане изјаве нашег драгог Бранка Ћопића да му је најдраже дјело „Доживљаји мачка Тоше“, тако да је то одмах и био мој први избор. Ћопићева бајка о лијеном мачку Тоши одводи нас у давно доба, које нам казује да је проблем љености веома стар, као што су стари свијет и човјечанство. Када дијете расте, пролази кроз различите периоде. Одмах након рођења мајка доји дијете, а родитељи заједно брину о свему да би дијете расло и развијало се. Дијете у таквим тренуцима закључи да ће тако бити увијек. Међутим, у одређеном узрасту, родитељи крену тражити од њега испуњења обавеза и одговорности. У овом комаду мачак Тошо се појављује у улози одраслог дјетета, а дјед Тришо заступа улогу родитеља и њих двојица отварају основни сукоб између љености и одговорности. Мачак напушта млин и, прескочивши преко потока, истражује како се може живјети без рада, по принципу задовољства. Али, људско друштво живи по принципу стварности и одговорности, тако да се у том смислу Ћопићев јунак провео као бос по трњу. Читајући и анализирајући, одлучио сам да из оригиналног дјела изоставим дневнике које је водио пас Жућо, јер ти записи успоравају бржу акцију која је непоходна за луткарски театар, као и да надоградим уводну и завршну сцену са Ћопићевом приповијетком „Мачак отишао у хајдуке“, која на крају доводи до тога да дјеца увиде да је лијени мачак Тошо научио лекцију и схватио да мора да поштује свог дједа Тришу.
Александар Пејаковић

Галерија

Карте за представу можете резервисати позивом на +387 51 232 839 или путем онлине резервације.