Три прасета

Ријеч редитеља

„Прећутана страхота не престаје да постоји већ заувек остаје скривена у полусенци и страшна. Прећуткивањем страшних тема нећемо их се ослободити – постаћемо њихов лак плен једном када их у правом животу сретнемо.

Зато у енглеској народној бајци „Три мала прасета“ Вук поједе Прво прасе. Па поједе Друго прасе. Па онда Треће прасе надмудри злог вука и на крају га и поједе. Да, да. Прасе поједе Вука. А како то може? Па тако што у бајци све може ако је добро за причу и поуку.

У нашој представи „пропустили“ смо, ипак, мало: све смо окренули на смешно, нарочито надмудривање Вука и Трећег прасета.

И…, Вука нисмо појели, само смо га (кад смо из његовог стомака извадили претходно поједену браћу) врелом водом „ућебали“ и смањили на „неопасну“ меру – ово пишем знајући да наши трогодишњаци још увек не знају да читају, а Вас молим да им не испричате и не покварите им изненађење.“